Македонски во 30 лекции – Лекција втора

Коментари

УПОТРЕБА РЕЧИ. Као што се види из примера, кај (дужи облик: каде) значи и куда и где и (као предлог) код. Дужи облик употребљава се скоро искључиво у самосталном питању, дакле ако је посебно логички истакнут.

У књижевном језику се форсира час(от) уместо саат(от), које је својствено за разговорни језик. Тако се, на пример, при објављивању тачног времена на радију или телевизији употребљава само часот. У македонском патник не значи „патник, паћеник“, него „путник“ . Са значењем „патник, паћеник“, употребљавају се речи  страдалник, паталец.  Поред  карта (за возну карту) каже се и билет.

ГЛАСОВНА КОРЕСПОДЕНЦИЈА. 1. Ако се у речима пут, путник самогласник у,  замени самогласником а, добиће се одговарајуће македонске речи: пат, патник. Оваква замена доводи до истог резултата и у овом низу речи: гнус, гусеница, дуб, зуб, лук, мука, мутна, муж, пудар, прут, рука, рукав, субота, струк, туга, и др (гнас, гасеница, даб, заб, лак, мака, матна, маж, падар, прат, рака, ракав, сабота, страк, тага).

У неким случајевима македонска реч ће се разликовати и неком другом додатном особином. На пример кудеља: кадела, купање: капење,  кутњак: катник. Ако имамо пред собом македонски текст , лако ћемо вршити обрнуту замену у оваквим речима, као и у изведницама од одговарајућег корена.

2. Ако у пун заменимо у групом ол, добијамо македонску реч полн. Као и у претходном случају, и овде ову замену можемо применити и у другим случајевима: бува, вук, вуна, гутање, дуг, жут, кук, мук, пук, пуковник и др. (у македонском: болва, волк, волна, голтање, долг, жолт, колк, молк, полк, полковник). Али: сонце (сунце).

3. Ако у речи недеља заменимо љ сугласником л, добићемо македонску реч недела. Исту замену примењујемо и у овом низу (поједине македонске речи могу при том имати и неку додатну особину): бљување, пљување, кључ, љут,љутина,љуска,бољка,невоља, постеља, пријатељ, родитељ, краљ и др. (у македонском: блуење, плукање, клуч, лут, лутина, лушпа, болка, невола, постела, пријател, родител, крал). Али : љуби, љубав, љубезен. Уместо воља имамо волја ( испред  Ј изговара се меко л).

4. Кад на крају слога (и речи) у српскохрватском  имамо о према л у другим позицијама, односно у другим обилцима истих речи, у македонском се л задржава. Тако имамо бил (био), Белград (Београд), дел (део), цел (цео), делба (деоба) итд.

5. Ако у речима као хлеб , хиљада и др изоставимо х, добијамо (узимајући опет  у обзир неке додатне особине) македонске речи леб,илјада и др. Резултат је друкчији код почетног хв: за хвала имамо  фала, за хватање – фаќање. На крају речи и у консонантским групама х замењујемо са в: нив (њих), страв (страх) , викав (виках), мавтање (махање) и др. Између вокала обично изостављамо х: снаа (снаха), стреа (стреха), беа  (беху) итд. Иза у замењујемо га са в: дува, мува, уво.

Код именица и придева задржава се в, којим смо  на крају речи заменили х, независно од промена у гласовној околини: страв- стравот-стравови, грев-гревов-гревови, глув-глува-глуви. Ова правила не важе за речи интернационалног или књишког порекла, у којима се х увек чува: хемија, техника, фелах,доход итд. У књижевном језику се употребљава лик храна да би се избегла незгодна хомонимија са именицом рана.