Македонски во 30 лекции – Лекција шеста
Во самопослуга
Нашата самопослуга е една од продацнивите на трговското претпријатие ,,Славија”. Во неа се продават различни стоки: сол, шеќер, ориз, кафе, сирење, пијалоци и секакви други потреби.
У самоуслузи
Наша самоуслуга је једна од продавница трговинског предузећа ,,Славија”. У њој се продаје различита роба: со, шећер, пиринач, кафа, сир, пића и свакојаке друге потребе.
Оризот е производ на фабриката во Кочани, а кафето го пакуваат во Ресен. Цената на секој производ е јасно означена.
Продавачката го праша едно машко:
-Чиј си ти?
-Јас сим му син на Марко Марковски.
-Гледај, лебот не се пофаќа со рака.
Двајца познаници се поздравуваат.
-Што бараш?
-Сакам да купам едно пакетче индиски чај за татко ми.
-Јас ќе земам едно парче сапун, две кутии сардини и пет шишиња пиво.
Пиринач је производ фабрике у Кочанима, а кафу пакују у Ресену. Цена сваког производа је јасно означена.
Продавачица пита једног дечака:
-Чији си ти?
-Ја сам син Марка Марковског.
-Пази, хлеб не треба дирати руком.
Два познаника се поздрављају.
-Шта то тражиш?
-Хтео бих да купим један пакетић индијског чаја за оца.
-Ја ћу узети један комад сапуна, две кутије сардина и пет флаша пива.
Коментари
УПОТРЕБА РЕЧИ. Пазите! Стока у македонском језику не значи само ,,стока” већ и ,,роба”. у вези с првим значењем стоје речи: сточар, сточарство, а у вези са другим придев стоковен: стоковни односи ,,робни односи” стоковна куќа ,,робна кућа”. Постоји и израз што стока! – ,,дивно, веома лепо”. Иначе се у значењу ,,стока” употребљава и добиток – добици и имање (иако је реч о крупној стоци).
НАЧИНИ ИСКАЗИВАЊА ПАДЕЖНИХ ОДНОСА. Већ смо у досадашњим тесктовима могли да приметимо да македонски употребљава јединсктвени облик именице, тамо где у српскохрватском долазе разни падежни облици. Македонски језик, дакле, нема таквих облика код именица (о неким изузецима говорићемо касније).
- Знамо већ да се датив у индиректном објекту изражава облицима личних заменица: му реков на човекот; му дадов на еден човек (рекао сам човеку; дао сам једном човеку). Као што показују ови примери, јединствени облик именице при том се укључује у конструкцију с предлогом на, који је сведен на улогу чистог граматичког знака за дативни однос, будући да је у њему у оваквој позицији, потпуно елиминисано његово локално значење: на човекот, на еден човек. Исто тако знамо да се директни објекат удваја акузативом личних заменица, али само ако је одређен: го видов човекот (видео сам (тог) човека). Иначе: видов еден човек (видео сам једног човека).
- Конструкцијом с предлогом на исказује се и посесивно значење. Та се конструкција јавља као пандан српскохрватском посесивном генитиву: продавниците на претпријатието ,,Славија” (продавнице предузећа ,,Славија”); производ на фабриката од Кочани (производ фабрике у Кочанима); син на Марко Марковски (син Марка Марковског). Посесивно значење се, ређе, исказује и конструкцијом с предлогом од: син од Марка Марковски.
- Партитивно значење (партитивни генитив) исказује се простим додавањем јединственог облика именице: пакетче чај, парче сапун, две кутии сардини, пет шишиња пиво (пакетић чаја, комад сапуна, две кутије сардина, пет флаша пива).
- Српскохрватске предлошке конструкције претварају се у одговарајуће македонске, ако се у њима падежни облици замене јединственим (номинативним) именичким обликом. Тако, рецимо, конструкције: у самоуслузи у Кочанима, са човеком за жену итд постају: во самоуслуга(та) во Кочани, со човек(от), за жена(та) итд. При том, разуме се, контескт одлучује о избору у односу на члан. Као посебан случај треба имати у виду да се и инструментално значење (значење оруђа) у македонском исказује конструкцијом с предлогом со: со рака(та), со нож(от), со перо(то), (руком, ножем, пером).
- Именице мушког и женског рода имају у једнини вокатив. Наставци су исти као у српскохрватском, али њихова расподела може бити друкчија. Тако у м.роду имамо: бегу, волку (беже, вуче), да би се избегло поклапање с деминутивима беже, волче. Код имена женског рода као Ратка, Славка, вокатив прима наставак -е, чиме се постиже разлика у односу на одговарајућа имена мушког рода.
