Македонски во 30 лекции – Лекција седма
Покрај Вардар
Убави се градовите (градиштата) покрај река. Низ нашиот град тече реката Вардар и го дели на два дела. На левиот брег се наоѓа старата чаршија со своите тесни сокаци.
Бреговите на Вардар се на повеќе места сврзани со мостови. Најстар и најубав е Камениот мост. Двата кеја се убаво уредени. Неколку реда скали слегуваат од улица до шеталиштето покрај самата вода.
Кејовите водат дури до градскиот парк. Таму обично има многу луѓе, особено лете, кога бараат сенка под јавори, дабје и други дрвја. Сега таму го забележуваме студениот Стојана којшто го бара си Милета.
Поред Вардара
Лепи су градови поред реке. Кроз наш град тече река Вардар и раздваја га на два дела. На левој обали се налази стара чаршија са својим уским сокацима.
Обале Вардара су на више места спојене мостовима. Најстарији и најлепши мост је Камени мост. Оба кеја су лепо уређена. Неколико редова степеница силази са улице до шеталишта поред саме воде.
Кејови воде чак до градског парка. Тамо обично има много људи, нарочито лети, када траже сенку под јаворима, дубовима и другим дрвећем. Сада тамо примећујемо студента Стојана који тражи свог брата Милета.
Коментари
УПОТРЕБА РЕЧИ. Глагол бара значи 1. ,,тражити” и 2. ,,захтевати”. Та се значења преносе и на глаголску именицу барање: по многу барање (после много тражења), тие поставија свои барања (они су поставили своје захтеве). У вези са овим кореном је и именица побарувачка – ,,потраживања”.
ЛИЧНА ИМЕНА И ИМЕНА СРОДСТВА МУШКОГ РОДА. Ова имена поред номинатива, имају још један облик на –(ет)а који долази као објекат, или у предлошким конструкцијама: Стојан – Стојана Марко – Марка, брат – брата, татко – татка (отац), Миле – Милета, тате – татета (татица), итд. Ипак се правилни искази добијају и ако се у свим позицијама употреби основни (,,номинативни”) облик со Стојан, на Марко, за Миле, со брат ми.
ИМЕНА МЕСЕЦИ. Јануари, февруари, март, април, мај, јуни, јули, август, септември, октомври, ноември и декември. Пошто није уобичајено да добијају члан (код оних на -и то просто и није могуће), ова су имена стварно непроменљива.
МНОЖИНА ИМЕНИЦА МУШКОГ РОДА. Наставак за множину -ови (-еви) везује се само са једносложним именицама: град – градови, брег – брегови, син – синови, итд. Само неколико једносложних именица образује множину помоћу наставка –и: заб – заби, волк – волци, црв – црви, прст – прсти, грст – грсти и грстови, крст – крсти и крстови. Од ден имамо дни и денови, од пес – пци, од сон – сништа, од брат – браќа. Наставак –еви добијају једносложне именице на ј: број – броеви, крој – кроеви, строј – строеви, крај – краеви, чај – чаеви. Али, ако у корену имамо е, и код таквих именица имамо наставак –ови: кеј -кејови, спреј – спрејови , змеј – змејови. Исти контраст између вокала у корену и наставку јавља се и код именица: еж – ежови (јеж), меч – мечови (1. мач, 2. меч утакмица), пеш – пешови (ревер). Иначе се код именица које завршавају на ч, ж, ш, и л ( према љ у српскохрватском) образује множина помоћу оба та наставка: бич – бичови (неуобичајено бичеви), нож – ножови, ножеви; кош – кошови, кошеви; крал – кралови, кралеви.
2. Двосложне и више сложне именице мушког рода добијају у множини наставак -и: јавор – јавори, учител – учители, сокак – сокаци, бубрег – бубрези. Тако, и једино; гулаб – гулаби (голуб – голубови). Множина од човек гласи луѓе (човеци је дијалекатски облик). Код именица као херој, завој у множини се не пише ј испред наставка: херои, завои.
3. Збирна множина се образује помоћу наставка – је, -ја: даб – дабје, сноп – снопје итд. Код неколико именица за образовање такве множине служи и наставак ишта: град – градишта, пат – патишта и др.
4. Уз бројеве и бројне прилоге употребљава се такозвана избројана множина која има наставак -а: два леба, три овчара, десет дена, сто гроша, неколку дена итд. Мада су неки од оваквих спојева уобичајени (нарочито са бројем два) могуће је да се у њих укључују и облици обичне множине: три овчари, десет денови и сл.
