Македонски во 30 лекции – Лекција петта
На улица
Стојан му вели на Милета: ,,Станувај, треба да одиме веќе на факултет”. Тие излегуваат заедно на улица.
Веќе е доста живо. Го поздравуваат својот пријател Иван. Децата тргнале на училиште. Торбите ги носат на плеќи.
На улици
Стојан кажа Милету ,,Устај, треба већ да идемо на факултет”. Они излазе заједно на улицу.
Већ је доста живо. Поздрављају свог пријатеља Ивана. Деца су кренула у школу. Торбе носе на леђима.
Стојан му вели на едно дете: – Да не си заборавил некоја книга?
– Ги носам сите.
На бутката Миле купува весник. Го свиткува весникот и го клава в џеб. Сега треба да чекаат автобус.
– Денеска долго ќе го чекаме автобусот.
– Не, еве го.
Стојан каже једном детету: – Да ниси заборавио неку књигу?
– Понео сам све.
У трафици Миле купује новине. Савија новине и ставља их у џеп. Сада треба да чекају аутобус.
– Данас ћемо дуго чекати аутобус.
– Не, ево га.
Коментари
УПОТРЕБА РЕЧИ. Глагол стане значи овде ,,устати”, а не ,,стати”. У вези с овим кореном је именица востание (,,устанак”). Друга значења: ,,постати” (стана жешко – ,,постало је вруће”), ,,десити се”, ,,догодити се” (така стана тоа – ,,тако се то догодило”). У вези с последњим значењем је именица настан (догађај). Поред на плеќи (на леђима) каже се и на грб.
ГЛАСОВНЕ КОРЕСПОНДЕНЦИЈЕ. Приметили смо да почетну групу ау- замењује ав-: автобус. Тако је и у другим туђим речима: автомобил, автогол, автомат, автономија, авотиртет, автор, авторизација, атентичност. Индирекнти и директни објекат (предмет). Индиректни објекат је редовно ,,удвојен” – поред именице на њега указују и кратки облици личних заменица за датив: Стојан му вели на Милета; Стојан му вели на едно дете. Директан објекат се удваја на овакав начин акузативом заменице, уколико је одређен, односно уколико именица носи члан или је одређена већ самим својим значењем (лично име, географски назив). Го поздравуваат својот пријател Иван; Торбите ги носат на плеќи; Го свиткува весникот; Денеска долго ќе го чекаме автобусот. Ако директни објекат није овако одређен, он се не удваја: Да не си заборавил некоја книга?; На бутката Миле купува весник; Сега треба да чекаат автобус. Функцију именице, разуме се, може да врши и нека атрибутска реч, у ком случају важе иста правила: му реков на стариот (на еден стар); купи нов – купи го новиот; ги носам сите. О удвајању предмета код личних заменица биће речи касније.
Треба да упамтимо да се код удвојених објеката падежни однос изражава управо употребом облика личних заменица за датив и акузатив.
РЕД РЕЧИ. Употреба таквих заменичких облика приликом удвајања објекта даје повода да се укаже на једну важну особину у односу на ред речи у македонском књижевном језику. Наиме, ти облици у потврдним и упитним реченицама увек претходе глагол, долазећи тако често на на сам почетак реченице: му рече, го виде, им донесе, итд. (рекао му је, видео га, донео им је). Ови облици долазе иза глагола у заповедним реченицама: речи му, види го, донеси им, итд. Исти је случај и у изразима уз показне речце: еве (ете, ене) му, еве го, итд. (ево (ето, ено) му, ево га).
Овом приликом ћемо указати и на то да у македонском језику реченица може да почне и обликом помоћног глагола сум (бити): Сум бил во странство (Био сам у иностранству); Си видел многу работи (Видео си много ствари); Сме умреле од смеа (Умрли смо од смеха).
