Македонски во 30 лекции – Лекција трета
На пазар
Во нашиот град пазарни дни (денови) се вторник и петок. Во вторник и во петок особено живо е на Бит-пазар. Доаѓаат селани од околијата и продавачи од многу места во нашата земја. Се слуша силна врева. Се зборува на различни јазици. Денот е ведар, топол, есенски. Пазарод е сега обилно снабден. Јаболката ги носат од Преспа, зеленчукот од Струмица, компирот дури од Печењевце кај Ниш. Се гледаат цели купишта пиперки, домати, зелки.
- Колку се јаболката?
- Шест илкади.
- Скапи се.
- Многу се добри, сочни и слатки.
На пијаци
У нашем граду пијачни дани су уторак и петак. Уторком и петком је нарочито живо на Бит-пазару. Долазе сељаци из околине и продавци из многих места у нашој земљи. Чује се силна граја. Говори се на разним језицима. Дан је ведар, топао, јесењи. Пијаца је сада обилно снабдевена.
Јабуке доносе из Преспе, поврће из Струмице, кромпире чак из Печењеваца код Ниша. Виде се читаве гомиле паприка, парадајза, купуса.
- Пошто јабуке?
- Шест хиљада.
- Скупе су.
- Много су добре, сочне и слатке.
Коментари
УПОТРЕБА РЕЧИ. Дани у недељи: понеделник, вторник, среда, четврток, петок, сабота, недела. Друге временске ознаке у вези са даном: утро, пладне (подне), ужина, вечер, полноќ (поноћ), претпладне (преподне), попладне (поподне), вчера (јуче), утре (сутра), сношти, синоќа (синоћ), некни, завчера (прекјуче), другиден, задутре (прекосутра).
ГЛАСОВНЕ КОРЕСПОДЕНЦИЈЕ. 1. У групама пљ, бљ, вљ, мљ у наставцима, љ се у македонском замењује са ј: снопје, копје, сабја, дрвја, земја идр. (снопље, копље, сабља, дрвље, земља). Тако и: Скопје.
2. Уместо почетног је имамо ја – у овим речима – јазик, јагула, јатрва, јачмен, јадро (језик, јегуља, јетрва, јечам, једро).
3. НЕПОСТОЈАНИ САМОГЛАСНИЦИ. а) Непостојано а у српскохрватском има исту вредност у македонском када се налази у наставку ар: ветар (поред: ветер) – ветрот – ветрови, добар, -бра, -о, -и, ведар -дра, -о, -и итд. Тако је и у: оган – огнот – огнови. Али према свекар имамо свекор – свекори (са задржавањем самогласника). У осталим случајевима, непостојано а у српскохрватском у македонском одговарају о и е. Код иначе малобројних коренских слогова њихову расподелу треба научити према појединим речима, док нам наставци само помажу да је предвидимо.
б) У корену имамо: сон – сништа, зол – зла, -о, -и, (сан – снови, зао – зла, -о, -и); али ден – дни (денови), пес – пци (дан – дне, пас – пси).
в) Док српскохрватски познаје сва облика предлога: с, са у македонском имамо само со: со него, со задоволство (с њим, са задовољством). С друге стране, предлогу у, у македонском одговарају два облика: в и во, о чијој ћемо расподели говорити другом приликом.
г) Непостојано српскохрватско а замењујемо у македонском самогласником о у наставку – ак: потомак – потомци, предак – преци, постаје тако: потомок – потомци, предок – предци. Међутим треба одмах додати да се у македонском у вежини случајева, овакво о не губи: почеток – почетоци, напрсток – напрстоци, четврток – четвртоци, петок – петоци, идр. Варијанте момоци: момци, везани су за посебна значења: момок – момоци (арх.) ,,слуга – слуге”, момче – момчиња, момци ,,младић – младићи.” Код придева: сладок, -тка, -о, -и, редок, -тка, -о, -и, (сладак, -тка, -о, -и, редак, -тка, -о, -и).
Замена о јавља се у радном придеву у наставку ао, који у македонском постаје –ол: дошол, -шла, -е, рекол, – кла, -о, -е, пресекол, -кла, -о, -е, итд. (дошао, -шла, -о, -и, пресекао, -кла, -о, -и). Код придева: светол, -тла, -о, -и, топол, -пла, -о, -и, (светао, – тла, -о, -и, топао, -пла, -о, -и). Код именица се у овом наставку јављају обе замене: агол – агли (угао – углови), јазол и јазек – јазли (чвор), сврдел – сврдли (сврдао – сврдли, сврдлови) вител – витли (витао – витлови), котел – котли (котао – котлови).
д) замена е је редовна код именица на –ац: старец – старци, јунец – јунци, итд. (старац – старци, јунац – јунци), као и код придева на -ан: страшен, -шна, -о, -и, сочен, -чна, -о, -и, итд. (страшан, -шна, -о, -и, сочан, -чна, -о, -и).
